” U početku je bilo ja sam mal’ pa sam radoznal, ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću…”
Njega je definitivno čekala veoma blistava karijera filmske zvezde,, ali zavisnosti i psihološki problemi su nažalost sve to poremetili…
Davor Dujmović će ostati upamćen kao Perhan iz filma Dom za vešanje, ali i po ulogama u Top listi nadrealista…Početak karijere praktički ga je zatekao nespremnog. Naime, jednom prilikom, dok je bio dečak, susreo se s Emirom Kusturicom i njegovim asistentom….
Asistent je tada odmah pitao Davorovog oca da li bi hteo da dovede sina na audiciju za film “Otac na službenom putu”, na što je on i pristao… Kasnije se pokazalo da je on baš savršen za tu ulogu. Posle filma “Otac na službenom” odlučio je da upiše filmsku akademiju, ali to mu međutim nije pošlo za rukom. S nepunih osamnaest godina je dobio glavnu ulogu u idućem filmu Emira Kusturice “Dom za vešanje” i nakon toga je proglašen jednim od najboljih glumaca u Evropi.
Početkom devedesetih je došao u dodir s heroinom i nekoliko puta se neuspešno lečio. Rat ga je zatekao u Sarajevu odakle odlazi u Beograd. U Srbiji je snimio nekoliko filmova, a možda i najpoznatiji je “Underground”.
Posle rata odlazi u Sloveniju, gde se borio sa alkoholizmom i depresijom. 31. maja 1999. godine je izvršio samoubistvo vešanjem u slovenskom Novom Mestu. Nije proslavio ni trideseti rođendan.
Dok je išao u drugi razred niže muzičke škole,, imao je običaj nakon nastave da svrati kod svog oca koji je tada radio na pijaci Markale.
“Bili smo siromašni, nisam imao instrumente, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tako vežbao“ govorio je Davor.
Početkom 90-ih ozbiljnije se “navukao” na narkotike i nekoliko puta pokušao da se odvikne, ali bezuspešno. U tom periodu preko medija je poručivao:
“Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo “ja sam mal’ pa sam radoznal”, ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću.”
stilkurir
