“Kao metak uleteo je pod kola. Kad su mi kazali da je mrtav, samo sam ponavljao: „Kako, kako“, “ govori Ivica Đokić o pogibiji Jovana Savića (7) na sankanju
“Vrištao sam, dozivao upomoć, a niko se nije odazivao… Dete je bilo ispod auta, a ja nisam mogao sam da ga podignem. Zgrabio sam sanke, gurnuo ih ispod kola, a one su se polomile, dohvatio letvu, pa trupac. Plakao sam dok sam ga izvlačio… Molio sam se da preživi… Držao sam ga na rukama, davao mu veštačko disanje i masirao srce, ali je sve bilo uzalud. Ta slika će me pratiti dok sam živ.”
Ovako, jedva čujnim glasom, govori Ivica Đokić (39), ispod čijeg je auta u četvrtak smrtno stradao sedmogodišnji Jovan Savić kada je sankama uleteo pod točkove. Mališan se sa drugaricom iz škole spuštao zamrznutim puteljkom koji od njegove kuće vodi na prometnu saobraćajnicu Radikinski put. Oko 12.35 svojim „ford mondeom“ ulicom je prolazio Đokić. S njim je bila i četrnaestogodišnja ćerka koju je vozio u školu…
Devojčica koja je bila s Jovanom u trenutku nesreće je doživela veliku traumu. Njen otac Nenad Cvetković govori da dete ne može da se smiri nakon što joj je drug poginuo pred očima.
“Prvo su se sankali tu ispred naše kuće. Međutim, pošto sneg nije bio dovoljno ugažen, sanke im nisu brzo išle, pa su otišli do njegove kuće. I eto… “govori Cvetković, i dodaje da je njegova ćerkica preživela jer je u poslednjem trenutku zakočila:
“Ona je videla auto i zabila noge u sneg tako da je uspela da se zaustavi. Prestravljena je, moraću da potražim stručnu pomoć za nju.
“
“Kretao sam se polako jer je na putu bilo snega, kada sam se popeo na uzbrdicu, skoro sam zastao. Odjednom sam video decu kako se kao metak zaleću ka meni. Pritisnuo sam kočnicu i skrenuo skroz udesno, ali je dečak uleteo ispod kola. Koliko sam uspeo da vidim trenutak ranije, noge su mu bile ispružene, bio je oslonjen na naslon na zadnjoj strani sanki i skliznuo je direktno pod auto” – opisuje tragediju očajni čovek, i nastavlja:
“Devojčica koja je bila s njim zakočila je nogama. Pala je na zemlju, ali je odmah ustala, pa sam shvatio da je nepovređena. Izašao sam iz kola i krenuo da izvlačim mališana, a ćerki sam odmah bacio telefon i kazao joj da zove Hitnu pomoć. Dotrčala su još dvojica ljudi, i oni su ih zvali… Držao sam dete dok lekari nisu došli. Kad su mi kazali da je mrtav, da je slomio vrat, samo sam ponavljao” : „Kako, kako“, dok je moja ćerka vrištala.
Nesrećni Đokić govori da je ustanovljeno da nema njegove krivice za udes.
“Dva puta sam davao krv da bi proverili alkoholisanost, nisam imao šta da krijem, nikada ne pijem. Tehnički pregled je pokazao da je auto bio u perfektnom stanju, ali slaba mi je uteha sve to. Nisam nikako mogao da izbegnem dete, možda je to bilo neminovno, možda je moralo da se desi, ali zašto baš meni, zašto da ga ja nosim na duši “ -očajava naš sagovornik.
Dečakovo telo je juče sa Instituta za sudsku medicinu preuzela porodica. Jovan će danas biti sahranjen.
Ivičin otac Božidar govori da su dve kuće zavijene u crno.
” Sin neprestano plače, a meni je slika tog deteta stalno pred očima. Živimo u istom naselju, sretaćemo se, bez obzira na to što moj sin nije kriv, biće mi strašno da vidim Jovanovu porodicu “govori Božidar Đokić.
Kurir / Dragana Kocić
