Tridesetogodišnji Izudin Alić će verovatno večno pamtiti sastanak s bivšim komandantom Vojske Republike Srpske, Ratkom Mladićem u julu 1995. u Srebrenici, kada je kao dečak pred svetskim kamerama dobio na poklon čokoladu…
Alić je 11. jula 1995, dok su snage vojske i policije Republike Srpske ulazile u zaštićenu enklavu Srebrenica,, kao osmogodišnjak bio u naručju svog dede u bazi Ujedinjenih nacija (UN) u Potočarima,,, gde su s hiljadama drugih Bošnjaka pobegli tražeći spas…
“Deda me je poslao po vodu kada sam u toj gužvi ugledao grupu dece… Sećam se da je oko njih bilo puno vojnika i da su nešto delili. Dotrčao sam, kada me je po kosi dotakao čovek u srpskoj uniformi, pitao kako se zovem i koliko imam godina i dao čokoladu. Nisam se plašio niti sam znao ko je on. Meni je u tom trenutku bila samo bitna ta čokolada, koju mislim da sam odmah pojeo”, govori Alić.
Alić je pre rata živeo sa roditeljima i troje braće i sestara u selu Prohići (opština Srebrenica), na samoj granici sa Srbijom… Pošto su srpske snage 1993. napale selo, Alić je sa porodicom otišao u Srebrenicu, gde je ostao do jula 1995. godine. Posle napada na Srebrenicu, Alić je s majkom, braćom i sestrama, dedom i babom,, otišao u Potočare, dok je njegov otac sa stricom i njegovim sinom išao kroz šumu do Tuzle.
“Imao sam osam godina, i iskreno, kad se danas setim toga, ja nisam znao šta se tačno dešava… U Potočarima je bio haos, mnogo vojske, mnogo ljudi” govori Alić.
U haosu Potočara, gde se skupilo na desetine hiljada ljudi, Alić je otišao do česme po vodu.
“Tada je i nastao taj snimak u kojem se vidi kako me Ratko Mladić pita za ime i godine. Sećam se da sam mu odgovorio da mi je ime Izudin i da imam 12 godina. Ne znam da vam kažem zašto sam ga tada slagao. Možda sam samo hteo da budem stariji, ne znam… Znam da je rekao da će sve biti u redu, a to nije bila istina” , govori Alić.
Alić je autobusom prebačen do Kladnja… Rat je on proveo u kolektivnom smeštaju kod Tuzle, a zatim se vratio u rodno selo Prohiće, gde i danas živi…
Kurir
