Sahrana Miloša Kockara, oca Kristine Kockar, kao i niz negativnih tekstova u medijima, su uticali na to da jedan od njegovih najboljih prijatelja, koji nije želeo da otkrijemo njegov identitet, za “Alo!” ispriča ono što Miloš nije uspeo…Iako smatra da je privilegija da se nazove najboljim prijateljem, a bili su gotovo nerazdvojni, D. L. je želeo da mu se na ovaj način oduži i ispriča kakav je zapravo bio Miloš Kockar.
On otkriva da Kristina Kockar nije bila u kontaktu sa svojim ocem već od svoje pete godine, kao i da je sahrana Miloša Kockara, nažalost, bila samo nastavak rijalitija.
“Kristina je do pete godine bila u kontaktu sa svojim ocem. Miša i njegova supruga Kata su želeli da je odvedu u Nemačku za raspust, ali je Kristinina majka Nadica to zabranila. Od tada, svaki kontakt između Miše i njegove ćerke prestaje. Miša je bio pozitivan lik… To je bio čovek koji je bio spreman da pomogne svakome. Telefon mu je bio pun brojeva raznih lekara. Ako je nekome nešto trebalo, Miša bi odmah pozvao lekara, u bilo koje doba. Svi su ga znali zato što je njegov restoran u jednom periodu bio najbolji restoran. Dolazili su poznati. On nije zaslužio da sve vreme otkada traje ovaj rijaliti bude predstavljan u negativnom kontekstu “ započinje priču naš sagovornik. On na to još dodaje:
“Kada su se venčali Kristina i Sloba, da li je Miša bio među svatovima? Naravno da nije. On je bio nepoželjan, a sada su oni na sahrani bili glavni. Mi smo mala sredina, provincija, koliko god građani Zrenjanina ne bi želeli da tako bude, ali smo provincija i sve ono što sam video na sahrani za mene je nepojmljivo. Nažalost, napravili smo od naših života rijaliti. Mislim da su na sahrani bili u rijalitiju, bez obzira na to što su napustili program na kratko vreme. Oni su i dalje bili u njemu” govori Milošev prijatelj za “Alo!”.
Ipak, dok su najlepše reči o njegovom prijatelju neizostavni deo razgovora, D. L. kaže da Kristininog oca nije naročito pogađao odnos sa Kijom, kao i da je glavni razlog njenog odlaska u bolnicu zapravo očev testament.
” Nije imao planove da izgladi odnose sa Kristinom. Nije bio ponosan na čitavu tu situaciju, mada sam ja pokušavao da mu objasnim da je ona njihov odraz i produkt… Ono što je on meni ispričao kada je izašao iz bolnice jeste da je ona bila tamo i tražila da on izmeni testament i da nju ubaci u čitavu priču. On bukvalno ništa nije posedovao. Miša je od imovine imao jednu malokalibarsku pušku i jednu lovačku pušku. Automobil nije bio na njegovo ime, restoran, perionica, ništa.
Ne znam šta je ona očekivala, ali zaista je tako. Lako možete utvrditi da je istina ovo što vam govorim. Ne znam da li je taj rijaliti počeo pre samog rijalitija, jer se i na groblju nastavio. On je jednim delom voleo određenu dozu publiciteta, ali da je mogao da ustane, mislim da bi mnogo njih napao “ govori D. L. i dodaje da je Kata, supruga Miloša Kockara, prihvatila Kristinu kao svoje dete.
Slobu i Andriju na sahrani razdvajalo obezbeđenje!
“Kata ne poriče da je ona Mišina ćerka i ona je nju prihvatila kao svoju ćerku. Na sahrani sam imao priliku da upoznam Katu, ona nije dolazila ovamo. Ona je tog dana rekla: “Bili smo u braku u toliko turbulentnim vremenima. Mnogo toga smo prošli, ali smo uvek ostali zajedno.” Shvatio sam da je ona evropski čovek širokih shvatanja. Ta ljubav je opstajala zahvaljujući njima dvoma, zahvaljujući tome što su bili tolerantni. Imao sam priliku da vidim nekoliko poruka koje su razmenili i tada me je iznenadila količina ljubavi i sa jedne i sa druge strane” govori Milošev prijatelj i otkriva da Miloš nije pokušavao da izgladi odnose sa ćerkom jedinicom.
“On je bio tvrdoglav, ponosan čovek, držao je do sebe. Verovatno se suprotna strana isto tako ponašala i naprosto nisu mogli da se nađu. Iznenadio nas je sve, mislim da je iznenadio samog sebe svojom smrću. Možda zvuči smešno i cinično, ali bukvalno jeste. Zvali smo ga Doktor. Voleo je za sebe da kaže da je doktor za ženska pitanja. To je vukao iz mladosti. Miša je živeo tako kako je živeo. Pekao je rakiju, pravio pekmez, iako nije smeo da jede jer je bolovao od dijabetesa. Isto tako, nije smeo da konzumira alkohol, ali je sve to radio da bi mogao ljudima da odnese i pokloni. Voleo je ljude, bio je pozitivac. Stalno se šalio, a mi smo komunicirali tako da je često preovladavao taj crni humor. On mene zove, ja se javim, on kaže: “Ovde pogrebno preduzeće”. Sada mi sve deluje nestvarno “ govori sagovornik.
Spremao rođendan, ali ga nije dočekao
D. L. je za “Alo!” ispričao i kako je izgledao poslednji dan Miloša Kockara.
“Spremao je svoj rođendan. Tog jutra je išao da kupi piće, a torte je naručio prethodnog dana. Neverovatno mi je krivo što nisam bio istrajan da ga nagovorim da ispriča svoju priču. Nije bio glup čovek, bio je neverovatno pronicljiv, inteligentan. Nije završio škole, ali je bio neverovatno bistar. Bili smo uvek neozbiljni, vedri, pozitivni, nikada nismo imali teške teme. Nije me spremio za ovo što se desilo. Bila je privilegija biti njegov prijatelj “ govori na kraju Milošev prijatelj D. L.
alo.rs
