Pre nekoliko godina estradna je ostala siromašnija za još jednu zvezdu.
Naime već su svi upoznati sa preranim odlaskom folk pevača Nikole (Amira) Rešića, poznatijeg pod umetničkim pseudonimom Nino. U Opštoj bolnici Bijeljina,samo dva sata nakon prijema, izdahnuo je Nino, ostavljajući tri ćerke, brojne obožavaoce i kolege skamenjene u bolu.
Iako je poslednjih godina svog života on bio poznatiji kao skandal majstor, ostale su upamćene i njegove pesme za sva vremena i jedinstven način na koji je prodirao u srca slušalaca. U sebi je sjedinio nadahnutost majstora sevdaha, energiju rokera i glas neobičnog raspona.
Nažalost, može se reći da je on prerano osetio slast slave, nespreman za zamke koja ona nosi. Poroci su postali brojniji od vrlina, a pesma se povlačila pred ljubavnim uzletima i razočaranjima.
Poslednjih godina svog života imao je probleme sa zdravljem. To ga je definitivno udaljilo od mikrofona, studija i koncerata. Povrtanički nastup na festivalu Moravski biseri i brojna priznanja koje je tamo dobio, uverili su i one koji nisu njegovi fanovi u to da je njegovo pevanje nenadmašno.
Počeci velike karijere
Nikola Rešić Nino je u Bosanskoj Dubici bio svima omiljen kao klinac. Zabavljao je starije tako što im je pevao za čokoladu, sladoled, žvake, a repertoar mu se uglavnom sastojao od bosanskih sevdalinki i pesama iz repertoara Safeta Isovića, Zaima Imamovića i slično… Muzika je bila glavni krivac što je zapostavio školu i počeo da peva po lokalnim kafanama, da bi se nešto kasnije preselio u Kruševac. Poznati menadžer Zoran Bašanović ga je otkrio kako peva u kruševačkoj kafani “Bele vode”, da bi 1993. godine snimio pesmu Zorana Matića “Što mi noći nemaju svanuća”, koja je upravo postala njegova lična karta. Za kratko vreme ova pesma je postala megahit i Nino se seli u Beograd. Na samo tri albuma niže hit za hitom i osvaja estradni vrh pesmama “Tvoje oči”, “Šta ću, mala, s tobom”, “Usne vrele kao žar”, “Zbogom, mala”, “Nije meni”, “Idi, moram da ti kažem”…
Na Poselu, tada mnogo popularnoj manifestaciji, osvaja publiku i poznati menadžer Bane Stojanović uzima ga pod svoje, te njih dvojica kreću na jugoslovensku turneju. Momku prepoznatljivom po tri mladeža na obrazu bukvalno preko noći otvaraju se sva vrata i on postaje najpopularniji pevač kod mladih poklonika folk muzike.
Njegovi poslednji dani
Poznati folker Nino (43) preminuo je bjeljinskoj bolnici, gde je dva sata ranije hospitalizovan zbog jakih bolova u stomaku. Sahrana je bila obavljena u njegovoj rodnoj Dubici, odakle je pre mnogo godina krenuo put zvezda i ostvario mnogo zavidnu karijeru. Iako bolest nije bila jača od njegove pesme, ipak je pobedila.
U poslednjih godinu dana, Nino se mnogo namučio, živeo je u Bijeljini, velikoj bedi, kao podstanar, zaboravljen od boga i od naroda.
Navodno, on je najviše patio zbog toga što nije mogao da viđa ćerke Amelu, Sandru i Tamaru. Jedna od njih bila je u Americi, druga studirala glumu u Kragujevcu, a treća je s majkom bila u Nemačkoj. Mnogo se pričalo o tome da se Rešić u Nemačkoj lečio od alkoholizma i da mu supruga ne dozvoljava da viđa najmlađu ćerku. Poslednje mesece života je provodio sam, odbačen od svih, bez novca, ali i volje za životom, pa je u jednom intervjuu priznao da čak pomišlja da digne ruku na sebe. I, mada su mnogi očekivali da se Nino bar za koji stepenik uzdigne, on za to nije imao ni želje, ni volje, ni snage…
Poslednji put izašaoje na scenu na Moravskim biserima, gde osvaja dve nagrade – drugu nagradu publike i drugu nagradu stručnog žirija za pesmu “Neka mi sude”.
vestirs
